sve o lesnicima moj lesnik

POZDRAV

ĐOLE — Sun, 23 Mar 2014 22:19:29 GMT

Prvi put sam na sajtu. Nadam se lepom i korisnom druženju.
Đole

Najnoviji sistem za lupanje i selektovanje lesnika

dijagonala — Sat, 04 Jan 2014 10:56:00 GMT

Potpuno novi sistem za lupanje lesnika, BEZ KALIBRISANJA i BEZ PRASINE! Ucinak krckalice 100kg na sat, a selektora 200kg na sat, sto omogucava reselektovanje u toku rada! Lom jezgra sveden na minimum od 0.2 - 0.5%. Dovoljna je jedna osoba za upravljanje masinama.
SZR "Dijagonala" Nova Gajdobra. Kasikovic Goran 063/77-88-987

POGLEDAJTE: http://www.youtube.com/watch?v=tZ6p6y82C5I

ZAŠTITA LEŠNIKA

mojlesnik — Sat, 12 Nov 2011 18:01:28 GMT

Lešnik ne napada veliki broj bolesti i štetočina, pa su za zaštitu dovoljna samo 3 – 4 tretiranja.

Bolesti lešnika

Trulež ploda lešnika (Sclerotinia coryle i Minilia frutcigenae). Oboleli se plodovi lako raspoznaju, oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. Plodovi potamne, prekida im se porast i sasušuju se. Teško ispadaju iz omotača.
Promena boje može doći na bilo kojem delu ploda.
Za suzbijanje se koriste fungicidi: Bakarni kreč, Kaptan, Ortocide, Ronilan, Switsh i dr. Tretiranje se vrši prema uputstvu proizvodača.
Pepelnica (Phyllactinia corylea). Pepelnica napada pre svega list, koji menja boju, žuti, pa čak i opadne. Češce se javlja u mediteranskom podneblju. Bolest je utoliko štetnije što može izazvati defolijaciju.

Parazit prezimljuje u opalom lišću, dobro je da se pri jačem napadu lišće sakuplja i spaljuje. Suzbija se jednim od sledećih fungicida: Kosan, Kumulan, Akricid, Karatan ili Afugan, Saprol i dr. Od drugih bolesti značajnija je rupičavost lišća (Gloesporium coruli).
Od bakterioza opisan je kao čest i opasan prouzrokovač bakterijske paleži Xanthomonas campestris corylina.

Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena. Pominje se virus mozaika jabuke na leski, zatim linijski mozaik leske i virozno uginuće leske. Kao i kod svih voćnih vrsta, zdrav sadni materijal je glavna predostrožnost za virusna oboljenja.

Štetočine lešnika

mojlesnik — Sat, 12 Nov 2011 18:00:12 GMT

Crvljivost (Balaninus-Curculio-nucum) Vrlo česta štetočina lešnika. U stvari, to je pipa crne boje. Masovno se javlja u maju mesecu. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji, gde prezimi. U proleće izlazi imago, hrani se lišcem do polaganja jaja. Ovo je opasna štetocina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata.
Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Ultracid, Lebaycid, Zolone, Gusation i dr. Naša preporuka, kao i zasve ostale štetočine je preparat Ripkord.

Grinja (Phztoptus Avellanae). Ovo je štetočina koja napada pupoljke, pa izaziva deformacije. Oštećenje je vrlo karakteristično sa sitnim listićima kao rozeta. Napada obe vrste cvetova, pa je tako direktno ugrožena rodnost. Rese imaju mnogo manje polena, a ženski cvetovi se ne oploduju. Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke, a stariji se sasuše. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila, a to je u proleće. Preparate koristiti prema uputstvu proizvodača.

Crveni pauk. Javlja se na naličju lista. Pri većem napadu može dovesti do defolijacije. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime, jer prezimljuje u obliku jaja. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati, a u toku vegetacije možete koristiti Plictran ili Neoron.

Lisne vaši. Najčešće se javlja Myzocallis coryli. Lisne vaši nisu naročito štetne. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. Suzbijanjem navedenih štetočina, suzbijaju se i neke druge koje se u plantaži javljaju. Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja, zatim prvo prolećno – neposredno pre cvetanja, drugo prolećno – posle cvetanja, treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u količinama koje su naznačene od strane proizvodača ili nekog stručnog lica.
Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica, vrane, patke), kao i od glodara, miševa. Posebno su velike štete koje nanose veverice. U jednom gnezdu veverice je pronadeno 129 kg lešnika. U fazi sazrevanja plodova, trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina.

PODIZANJE PLANTAŽA LEŠNIKA, tehnika sadnje

mojlesnik — Sat, 12 Nov 2011 17:58:32 GMT

Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i kod drugih voćaka, jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima, naročito o klimi. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte.
Tako se za lješnjak smatra da kraće može podneti hladnoću u zimskom razdoblju -25 stepeni C, pa čak i do -30 stepeni C u kontinentalnom području prednost imaju dobro zaštićeni položaji blagog nagiba, gde zrak konstantno lagano struji. Cvatnja lešnjika sledi kasnije pri temperaturi ispod 9 stepeni C, dok je cvatnja ubrzana uz temperaturu iznad 9 stepeni C.
Najpovoljnije temperature u vreme oplodnje lješnjaka kreću se iznad 22 stepena C. Znači, krajem maja i početkom juna. Posle izvršenih priprema obavlja se sadnja. Poželjno je, ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju, da se sadnja obavi ujesen jer je procenat prijema veći, biljke ranije u prolece"krecu"i bolje se razviju u prvoj godini, a i izbegava se obavezno zalivanje nakon sadnje.
U proleće se vrši prekraćivanje sadnica na 20 - 30 cm visine.

RASPORED SORTI LEŠNIKA U PLANTAŽI

Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu, već prema odnosima oplodnje, moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima. Naime, uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova, naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno .Prema istraživanjima mnogih autora, sorte lešnika su autosterilne, čak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne između sebe.
O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i si.

RASTOJANJE STABALA U PLANTAŽI

Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti. Po ovoj osobini se grupišu u nekoliko grupa: kržljave (pije-montski, dugi španski); srednje bujne (barcelona, eugenija); bujne (negret, kosford); vrlo bujne (halski džin). Osim nasledne osnove, na bujnost utiče i bujnost podloge, kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta, padavine, primena agrotehničkih i pomotehničkih mera, zaštita i dr.
Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se određuje hranljivi prostor za stabla u plantaži. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u plantaži. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem.
Razmak sadnje pri podizanju plantaže lešnika bi trebalo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi.
To su: zemljište, bujnost sorti, osobine stabla (žbun ili stablašica), pa i konfiguracija zemljišta.
U stablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. Na nagnutim površinama rastojanje je manje.
Pri gajenjeu u obliku grma praktikuje se grm gajen od jedne sadnice ili grm oblikovan od 2,3 pa i 4 sadnice posađene na manjem razmaku jedna od druge. Grmoliki uzgojni oblik karakterističan je za Tursku, gde ima puno jeftine radne snage za berbu plodova. Analizom roda pojedinog uzgojnog oblika, dobijeni su podaci da je rod ploda lešnika na stablu po jednom hektaru bio 3,6 tona, u odnosu na grmoliki uzgojni oblik, pri rodu od 2,2 tone/ha.
U novije se vreme sve više uvodi u proizvodnju nova tehnologija koja predviđa maksimalno moguće mehanizovanje svih pomotehničkih i agrotehničkih zahvata, uključujući i mehanizovanu berbu.
Optimalan sklop za uzgojni oblik "vaza" je 4,5 do 5m razmak između redova, a u redu razmak između stabala 3 m, odnosno 666 do 740 stabala/ha. Visina stabla je oko 80 cm. Gustoća sklopa zavisi, kako je rečeno, od bujnosti sorte, podloge, uzgojnom obliku i plodnosti zemljišta.

TEHNIKA SADNJE

Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka. Međutim, postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira, on praktično ima kratak period mirovanja, a to znači daje neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u proleće. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Preduboko zasađena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znači da i kasnije prorodi od ostalih.

REZIDBA LESKE

mojlesnik — Sat, 12 Nov 2011 17:56:31 GMT

U nizu operacija negovanja krune voćaka, koje imaju za cilj regulisanje i usklađivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka najveći značaj ima rezidba kojom se neposredno utiče na oblik i produktivnost. Ovom pomotehničkom merom se vrlo mnogo doprinosi početku rodnosti,visini prinosa, kvalitetu plodova, ujednačenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovečnosti voćaka. I pored izuzetnog znaćaja koji ima, rezidba nije svemoguća i nemože rešiti sve probleme, vec se mora kombinovati sa drugim merama, ukoliko se želi pun uspeh u proizvodnii.
Osnivni principi rezidbe kod većine voćnih vrsta danas su poznati, ali se isto ne bi moglo reći i za lesku. Mnogi autori daju razne preporuke za rezidbu leske koje se uglavnom baziraju na proredivanju žbunova u cilju sprećavanja zasenjivanja i to ne svake već svake treće ili četvrte godine.

Niski prinosi i neredovna rodnost laske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilni izvedenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne može se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja osnovnih morfoloških svojstava rodnih grančica. Utvrđeno je da postoji zona duž grančica izmedu 15 i 40 cm na kojoj se sreće najveći broj glomerula, pa treba težiti da se dobiju toliki prirast i a ne duži jer će izazvati suprotne efekte. Dužina grančica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na što manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba.

Leska koja spontano raste formira izuzetno gust žbun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduživanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu žbuna postaju smetnja za obradu zemljišta i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpriblizniji prirodnom obliku uz usklađivanje rezidbe sa biološkim zakonitostima, kako bi one došle do punog izražaja.

Rezidba je jedna od osnovnih pomotehnikčih mera kojom se utiče na opšti razvoj i veličinu lisne površine, odnosno reguliše formiranje i održavanje najprikladnijeg oblika krune za što bolju osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se reguliše ukupna lisna površina i usklađuje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu površinu, a time i mogućnost za veće korištenje sunčeve energije, dok ostavljanje veće lisne površine dovodi do njenog lošeg funkcionisania i manjeg ukupnog učinka fotosinteze. Kada je jednaka dužina rodnih grančica, bolje osvetljene, donose 2 do 3 puta veći rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troši vise akumuliranih organskih materija za održavanje osnovnih životnih procesa nego što može da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa izmedu korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se uskladuje broj potrošača vode i mineralnih materija sa sposobnošću korenovog sistema da obezbedi iste. Ograničavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svođenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skraćivanjem puteva za razmenu materija, mogu se uštedeti značajne količine energje i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeću godinu.

Polazeći od navedenih činjenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izrodenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postiže rezidbom.

Na osnovu naših ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske lstarski dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvrđeno je da je prosečna dužina rodnih grančica kod orezivanih zbunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8cm. Broj pupoljaka je oko 3 puta veći kod rodnih grančica orezivanih žbunova, kao i broj resa, što je vrlo značajno za produkciju polena. U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgra je veca za 10 - 20% kod orezivanih žbunova u odnosu na neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je veći za 430-555kg kod žbunova kod kojih je primenjena rezidba. Analizom i drugih fizičkih i hemijskih parametara došlo se do sličnih rezultata i zaključaka.

Navodnjavanje lešnika

mojlesnik — Sat, 12 Nov 2011 17:55:30 GMT

Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti, a samim tim i povećanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije, jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada, odmah po sađenju, da sadnice u početku ne zakržljaju. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. Navodnjavanje u sušnim uslovima je redovna mera od maja do kraja avgusta. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda.

U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili, ako je sušan period, svakih 30 dana. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%. U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta, sa po 70 mm, odnosno sa ukupno 210 – 280 mm.
Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira, jer su to kritični periodi za vodom.

Sadnice lešnika

mojlesnik — Sat, 12 Nov 2011 17:41:05 GMT

Sadnice lešnika

Lešnik se koristi u prehrambenoj industriji i konditorskoj industriji, medicini i parfimeriji, kao boja u slikarstvu itd. Svetska proizvodnja je ograničena zbog čega ova cenjene voćka uvek ima dobru cenu i dosta se traži, pa iz tih razloga treba širiti i u nasim zasadima. Dobro radja i na skromnijem zemljištu. Pri zasnivanju zasada lešnikom voditi računa o sledećem:
- birati sorte kasnijeg cvetanja i ranijeg zrenja
- za uzgoj lešnika dobra su brdsko planinska područja sa dovoljno vazdušne vlage mada se gaji i u ravničarskim oblastima.
- kritičan je period cvetanja, jer su u tom periodu temperature niže od -6 C nepovoljne za zametanje plodova
- i kod lešnika uglavnom kao i kod oraha ženski i muški cvetovi cvetaju nejednovremeno (dihogamija)
- najbolje je sađjenje u jesen ili zimi ako vreme dozvoljava i to na šećernim stranama, jer ti položaji sprečavaju ranije cvetanje leske.
- za sigurniju i obilniju rodnost lešnika preporučuje se pored odgovarajućeg oprašivača jos dve do tri sorte u istom zasadu
- ne koristiti kao podloge pri kalemljenju sorte koje daju puno izdanaka.
- većina sorti u našim uslovima sazreva krajem VIII i početkom IX. Raspon izmedđu najranijih i kasnih sorti je 20 dana.
Štetočine lešnika su: Leskotoč ili lešnikov crv (izaziva crvljanje plodova), leskova grinja leskova strižibuba, štitasta vaš šljive. Bolesti lešnika su: pepelnica leske i parogena bakterija.
Sadnice se najviše proizvode izbojcima iz korenovog vrata matičnog stabla sorte pa ih iz tih razloga treba širiti. Moguće je sadnice proizvesti i kalemljenjem, ali se postupak ekonomski ne isplati. Takođe je moguće proizvesti sadnice položenicama, nagrtanjem, itd.

1.) Rastojanje između sadnica lešnika ako se gaji u vidu žbuna:
- bujne sorte - 5m x 5m
- srednje bujne - 5m x 4m
- slabo bujne - 4m x 4m

2.) Rastojanje između sadnica leske ako se gaji kao stablašica kalemljena na podlozi od meč3.) je leske:
- bujne sorte - 6m x 5m
- srednje bujne - 5m x 5m
- slabo bujne - 5m x 4m

3.) Rastojanje između sadnica leske ako se gaji u vidu žive ograde:
- bujne sorte - 6m x 3m
- srednje bujne - 5m x 3m
- slabo bijne - 4m x 3m

Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi broj označava rastojanje između sadnica u redu.

Sorte lesnika

mojlesnik — Sat, 12 Nov 2011 17:37:34 GMT

1. Istarski dugi

Sorta sa područja Istre. Žbun je bujan, daje mnogo izdanaka. Redovno i obilno rađa svake godine.

Sazreva krajem avgusta. Plod je izdužen, ovalan, na jednom kraju sužen. Jezgro je ukusno i čvrsto, koje se daljom obradom lako odvaja.

Pogodan je i za industrijsku i za stonu upotrebu. Jedina mana ovog lešnika je malo teže odvajanje ploda iz omotača, što zahteva dodatni napor kod berbe i kod pripreme za prodaju.

2. Tonda Gentile Romana

Italijanska sorta, koja se najviše gaji u srednjoj Italiji. Sazreva u prvoj polovini septembra i dobro se prilagođava različitim uslovima sredine. Žbun je srednje bujan, a cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta.

Dobra sorta za oprašivanje je Ludolf. Plod je srednje krupnoće (2.7 grama), okruglog oblika, tamno braon boje i lako ispada iz omotača.

Jezgro je sitno (1.2 gr), okruglo, kvalitetno i dobrih organoleptičkih osobina. Pogodan je za konditorsku industriju.

3. Rimski

Ima vrlo bujno stablo i iako je grm, raste uspravno. Formira malo izdanaka i ne formira mnogo resa, obično su u grupi 2 do 3 zajedno.

Ženski cvetovi rano počinju cvetati, sazreva krajem avgusta. Plodovi su teški malo više od 3 grama, malo izduženi, dimenzija ploda je u proseku 20 x 20 x 32 mm. Zajedno su do 3 ploda u grozdu, a Rimski je odličan oprašivač za sortu Istarski dugi.

Omotač je ravan sa vrhom ploda, sastavljen od dva lista koji se završavaju oštro na ivici. Zreli plodovi ispadaju lako iz omotača. Dobrom agrotehnikom može lepo da donosi plodove, u očekivanom obimu.

4. Kosford

Ovo je sorta iz Engleske, koja nije jako bujna. Može da dostigne od 5 do 6 metara visine, a toliko i u obimu.

List je srednje veličine, često čak i sitan, obrnuto jajastog oblika. Plodovi su od 2 do 4 zajedno u grozdu. Dobri oprašivači su Halski džin i Crveni Lambert, dok Kosford dobro oprašuje sortu Rimski.

Omotač je u nivou ploda ili duži, a plod je duguljast sa prosečnim dimenzijama 24 x 17 x 15 mm. Sazreva kasno, početkom septembra.

5.Crveni Lambert

To je sorta iz grupe Lambertovih sorata. Stablo je srednje bujno, sa crvenim lišćem i čak deluje dekorativno.

U grozdu ima od 1 do 7 plodova. Omotač je duži od ploda. Plod je sitan, oko 1.30 grama, dimenzija 23 x 12 x 14 mm. Ljuska je srednje tvrda, lepog izgleda i sa prugama.

6.Halski džin

Ovo drvo lešnika može da bude visoko i do 6 m i otporno je na zimske temperature. Ima ovalne listove od 10 do 12 cm dužine i od 7 do 8 cm širine.

Plodovi su od 2 do 4 zajedno u grozdu. Ima puno resa, a plod konusno okrugao - u osnovi četvrtast, dužine od 2 do 2.5 cm i širine 2.25 cm. Masa ploda iznosi 3.5 grama u proseku.

Omotač je svetlosmeđ i sa tamnijim prstenovima. Jezgro je ukusno i potpuno ispunjava ljusku. Sazreva početkom septembra. Prilagođen je kontinentalnoj klimi, te je zato poznat kao sorta sa vrlo dobrom rodnošću i smatra se najboljom sortom za masovnu proizvodnju. Veoma je cenjena sorta u Nemačkoj.

7. Ludolf

Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano, a sazreva prilično kasno.

Samooplodna je sorta, ali ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. Plod je krupan i okruglasto - trbušastog oblika, težine od 2.9 do 3.2 grama.

Jezgro je prosečne veličine oko 1.5 grama. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Vrh omotača je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara, te plodovi sami ispadaju. Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za stonu potrošnju. Jedna je od najcenjenijih sorti u Nemačkoj i Češkoj.

8. ROJAL (SAD) Plod je veoma krupan, mase oko 4,2g. Okruglast, ima omotač duži od ploda. Ljuska je srednje debljine, prekrivena tamnim prugama. Randman jezgre 43,5%. Stablo je veoma bujno, srednje ranog cvetanja. Protandičan je. U račvici moze biti 2-3 ploda zajedno. Oprašuju ga Apolda, Kosford i Bolvijera. Cenjena zbog krupnoće kao stona sorta.

9.RODNI KUTARD (FRANCUSKA) Plod je krupan, okruglast, mase oko 3-4g. Omotač je duzi za trećinu od ploda, jezgra je ukusna, ljuska je nesto deblja, randman jezgra je 39-44%. Stablo je bujno, dobre rodnosti, rano cveta. Protandričan je oprašuju ga: Davijana, Negret, i španski dugi. Sazreva pozno