| vrelo | Date: PETAK, 2013-08-16, 12:28 PM | Message # 1 |
|
Private
GRUPA: Administrators
PORUKA: 19
Reputation: 0
Status: Offline
| Jedan od osnovnih činilaca uspešne proizvodnje jagode je korišćenje sortno čistog, kvalitetnog i zdravog sadnog materijala.
U našoj zemlji se još uvek ne pridaje dovoljno značaja proizvodnji
kvalitetnih živića iako se godišnje posadi oko 10 miliona živića. Kod
nas se još uvek proizvode i koriste za sađenje živići iz rodnih zasada,
što je krajnje pogrešno, a u isto vreme daje objašnjenje za izuzetno
male prinose (od 3, 2 sLja) , koji se u našoj zemlji ostvaruju. U rodnim
zasadima postoji mogućnost da se živići izmešaju sa sejancima, koji su
vrlo heterogeni (i ne predstavljaju sortu, već njenu R| generaciju) , te
je ovaj način proizvodnje živića neprihvatljiv i sa aspekta
autentičnosti i čistote sorte.
Da bi se problem čistote sorte eliminisao treba masovnu proizvodnju
živića organizovati u specijalnim ili standardnim matičnim zasadima. Za
podizanje matičnih zasada jagode treba odabrati rastresito, humusno,
umereno vlažno i nezakorovljeno zemljište, otvoreno ili na blagom
nagibu, gde se može navodnjavati i mehanizovano obrađivati.
U pogledu kvaliteta i zdravstvenog stanja, sadni materijal jagode se
svrstava u 4 grupe: superelitni, elitni, specijalni i standardni.
Proizvodnjom prve tri grupe sadnog materijala jagode se bave naučno
istraživačke ustanove i specijalizovani rasadnici koji su opremljeni za
ovakvu vrstu proizvodnje.
PROIZVODNjA SUPERELITNOG I ELITNOG SADNOG MATERIJALA
Da bi se stanje u proivodnji sadnog materijala jagode poboljšalo
potrebno je u proizvodnji živnća jagode u potpunosti primeniti dole
navedenu šemu za testiranje na patogene u cilju dobijanja zdravog sadnog
materijala (Mratšnić Evica i sar. 1998).Polazna tačka i osnova certifikacione šeme jeste testiranje
materijala koji je odobren za ulazak u šemu kako bi se dobio predosnovni
materijal (SEE) slobodan od patogena. Najvažniji testovi odnose se na
virusne bolesti (svi virusi koji se javljaju na određenom području).Biljke koje ulaze u ovaj proces treba da potiču iz nacionalnih
projekata oplemenjivanja gde se daje garancija o originalnosti i čistoti
sorte. Kada jagoda uđe u proces oslobađanja od patogena i testiranja,
biljke se podvrgavaju periodu karantina. One se čuvaju u dobro
izolovanoj staklari. U ovom periodu u određenim razmacima vrši se
pregled biljaka na prisustvo štetočina i testiraju se na zarazne bolesti
koje bi mogle ugroziti ostali prisutni biljni materijal.
Posle karantinskog perioda započinje normalna procedura testiranja i oslobađanja od patogena.
Sve biljke testiraju se pojedinačno pomoću:
Zeljastih domaćina
Jagoda kao indikator biljaka
Metodama ekstrakcije nematoda
Pomoću biljaka mamaka
Sumnjive biljke testiraju se na prisustvo bilo koje štetočine ili bolesti.
Ako se ustanovi da je odobren materijal zaražen potrebno je da se
oslobodi od patogena putem termoterapije, kulture vrha meristema ili na
neki drugi način.
Kada se pomoću gore navedenih metoda ustanovi da su odobrene biljke
oslobođene od patogena, one se promovišu u osnovni materijal I (SE –
super elita) i razmnožavaju se u staklarama slobodnim od štetočina u
uslovima koji posebno obezbeđuju zaštitu od ponovne zaraze sa RN.
Osnovni materijal I se umnožava do onog nivoa koji je potreban.
Rezervna količina osnovnog materijala može se održavati. Osnovni
materijal se zatim sadi u zasebna polja (slobodna od nematoda) gde se
vrši intenzivna inspekcija »povremena provera« i testiranje na bolesti
čime se dobija osnovni materijal II (EE). Osnovni materijal II se dalje
gaji u iolju, samo sa certifikovanim materijalom uz inten – zivnu
inspekciju i živići dobijeni od njega su certifikovane biljke kategorije
»Elita« (E) , kojima se zasnivaju rodni zasadi.
SPECIJALNI SADNI MATERIJAL
Specijalni sadni materijal predstavlja trogodišnju reprodukciju elitnog
materijala, koji je posađen u specijal – nim matičnjacima, po izolovanom
blok sistemu. Veličina bloka može biti 1, 8 h 3 t ili 1, 8 h 1, 8 t, a
razmak između blokova oko 60 st i živića u bloku 90 h 90 st ili 1, 2 h
1, 2 t, što omogućava mehanizovanu obradu i efikasnu zdravstvenu
kontrolu.
U specijalnim matičnjacima može se proizvesti od 75000 do 250000 živića po hektaru, što zavisi od sorte i uslova gajenja.
Ako se pri kontroli zdravstvenog stanja primeti prisustvo bilo kakvih
patogena, obavezno je rigorozno odstranjivanje obolelih biljaka. Bokore
sa simp gomima viroza treba zajedno sa biljkama oko njih u prečniku od 2
t, izvaditi i spaliti. Na kraju vegetacije se od zdravih bokora koriste
živići, a zatim čitav matični zasad povadi i spali.
Živiće od zdravih bokora ne treba odmah koristiti kao sadni
materijal, već ih treba obavezno podvrgnuti termoterapiji, pa tek onda
upotrebiti za sadnju.
Bokore zaražene nematodama ili bolestima korena treba iskrčiti, a
zemljište dezinfikovati i nekoliko (3 – 4) narednih godina na njemu ne
saditi jagodu.
Agrotehnika u specijalnom matičnjaku sastoji se od: održavanja zemljišta
između blokova u obliku čistog ugara, đubrenja, navodnjavanja, od
redovnog uništavanja korova i zaštiti od prouzrokovača bolesti i
štetočina.
STANDARDNI SADNI MATERIJAL
U standardnim matičnjacima podignutim od specijalnog sadnog materijala,
organizuje se masovna proizvodnja živića jagode dve do tri reprodukcije
(godine). Ovu proizvodnju organizuju voćni rasadnici na svojim
površinama ili stručne institucije u saradnji sa udruženim
proizvođačima.
Ovi matični zasadi moraju stalno da budu pod stručnom kontrolom
naučnih ustanova (fakulteta, instituta i dr.) koji se bave kontrolom
zdravstvenog stanja i sortne čistote sad – nog materijala.
U standardnim matičnjacima živići se sade na rastojanju 90 – 100 st
između redova i 40 – 50 st između biljaka u redu. U matičnjaku je
obavezno uklanjanje cvetnih pupoljaka i blagovremena primena svih
agrotehničkih mera, a posebno zaštita od bolesti i štetočina i korova.
U cilju proizvodnje što više kvalitetnih živića, stolone u vreme formiranja treba usmeravati u pravcu slobodnog prostora.
Živići se u matičnjaku mogu ožiljavati na samom mestu ili pikiranjem u
pikirištu. Prvim načinom može se proizvesti 300. 000 – 1. 000. 000
živića po hektaru, a pikiranjem i do dva puta više.
Proizvodnja živića pikiranjem je skupa i zahteva dosta radne snage te
se retko koristi, iako je dokazano da jagodnjak podignut pikiranim
živićima daje veće prinose od jagodnjaka podignutog nepikiranim
živićima.
Proizvodnja živića pikiranjem se preporučuje samo u slučaju
razmnožavanja nove sorte ili kada je mala površina matičnog zasada, a
potrebne su veće količine sadnog materijala.
Tehnika pikiranja vrši se tako što se nodusi (kolenca) na stoloni (sa
rozetom lista i malo razvijenim žilicama) odvoje od matične biljke
(režu) i sade u pikirište, koje je pripremljeno u obliku leja. U
pripremljenim lejama, koje treba da su predhodno pođubrene kompostom ili
zgorelim stajnjakom, prave se brazdice dubine 5 sš u koje se živići
pikiraju (presađuju).
Razmak između redova u pikirištu treba da je oko 10 st, a između
živića u redu 5 – 10 st. Pikiranje greba obaviti kada je zemljište
dovoljno vlažno i to po oblačnom vremenu, rano ujutru ili uveče. Posle
pikiranja živiće treba zaliti i pokriti tankim slojem slame ili nekim
drugim materijalom. Posle presađivanja (a najbolje je to raditi od kraja
juna do kraja jula) , živiće treba zalivati svaka 3 – 4 dana. Kasnije
presađivanje (u avgustu) ne daje zadovoljavajuće rezultate.
Živići proizvedeni u standardnim matičnjacima koji služe za podizanje
proizvodnih zasada jagode moraju biti: zdravi, neoštećeni, sveži, dobro
razvijeni (sa najmanje 3 razvijena mlada lista, centralnim pupoljkom,
roetom i korenom dužine najmanje 5 st). Žile korena treba da su sveže i
na preseku bele boje.
|
| |
| |
