| vrelo | Date: PETAK, 2013-08-16, 12:18 PM | Message # 1 |
|
Private
GRUPA: Administrators
PORUKA: 19
Reputation: 0
Status: Offline
| ĐUBRENJE JAGODA
Đubrenje odgovarajućim đubrivima i njihovim međusobnim odnosima ima
veoma važnu ulogu ne samo u razvoju bokora i ostvarivanju visokih
prinosa već vidno utiče na kvalitet plodova jagode.
Kada je reč o količini pojedinih hranjivih elemenata u literaturi
postoje dosta različiti podaci što je i razumljivo kada se ima u vidu da
ti podaci potiču iz dosta različitih uslova gajenja jagode. Na količine
pojedinih đubriva potrebnih za ostvarivanje visokih i redovnih prinosa u
prvom redu utiče plodnost datog zemljišta kao i njegove fizičke osobine
koje mogu biti dosta različite, kao i drugi uslovi.Ipak, bez obzira na izražena neslaganja o potrebi količina pojednih
đubriva, jagoda za svoj normalni razvoj i plodonošenje od važnijih
makroelemenata najveće potrebe ima za kalijumom, zatim azotom, a
najmanje za fosforom. Proizvođači često greše kada je reč o primeni
azotnih đubriva, jer najveći deo potrebe za ovim elementom podmiruju u
vidu prihranjivanja dajući veće količine azotnih đubriva nego što je to
neophodno.Azotna đubriva je najbolje dodavati u obliku organskih đubriva pre
sadnje, u količini od 15 – 40 T/ha, u zavisnosti od bogastva zemljišta
humusom.Poznato je da veća količina azota, a posebno mineralnog porekla
izazivaju negativne posledice preko izražene bujnosti bokora i slabijem
zametanju plodova. Posebno, negativne posledice viška azota odražavaju
se na lošiji kvalitet plodova izražen preko slabije obojenosti, manje
čvrstoće, manjeg sadržaja suvih materija, a samim tim slabije
transportabilnosti plodova i njihovog bržeg propadanja.Zbog toga treba težiti, gde god je to moguće, da se osnovne potrebe u
azotu za jagodu obezbede razlaganjem organske materije (humus,
stajnjak, malč i dr.) a da mineralni azot bude samo dopuna u
zadovoljavanju ishrane jagode za ovim elementom. Pri primeni mineralnog
azota u vidu prihranjivanja od posebnog je značaja da oblik
upotrebljenog đubriva bude u zavisnosti od Ph vrednosti datog zemljišta,
o čemu se često ne vodi računa.
Objektivno pri jesenjem osnovnom đubrenju javlja se veći problem nego
što je to slučaj sa prihranjivanjem azotom. Naime, kompleksno NPK
đubrivo koje se nalazi na našem tržištu uglavnom je u obliku popularne
petnaestice, dok se druge formulacije uopšte ili teško mogu naći. Ovo
kompleksno đubrivo neracionalno je primenjivati kao osnovno đubrivo za
jagodu. Neracionalna je njegova primena zbog gubitka većeg dela datog
azota, a posebno neskladnog odnosa fosfora i kalijuma prema potrebi
jagode za ova dva elementa.Upotreba ove formulacije đubriva neprikladna je, pa i štetna što se
kalijum kao najvažniji element za ovu vrstu nalazi u neprikladnom
obliku, a to je 40% kalijumova so (KCI) iz koje jon hlora u zemljištu
veoma negativno deluje na razvoj jagode. Zbog toga treba težiti, ako je
moguće, da se nabavi i upotrebi za osnovno đubrenje kombinacija
formulacije 7: 14: 21 ili neka slična, jer je primena ove kombinacije i
racionalnija i prikladnija, jer se kalijum nalazi u obliku kalijum
sulfata.
Prosečna godišnja potreba jagode za hranjivim elementima iznosi: 70—100 kg/ha čistog azota, 50—80 kg/ha R2O5 i 120 – 150 kg/ha K2O.Đubrenje preko lišća (folijarno) – U savremenoj intenzivnoj
proizvodnji jagode dopunsko đubrenje ili prihranjivanje preko lišća
skoro da je postala redovna mera. Jagoda je prikladnija za primenu ovog
načina đubrenja nego druge voćke.Zbog niskog porasta, gustog sklopa aktivnog lišća, od ranog proleća
do kasne jeseni i osetljivijeg reagovanja na ne – dostatak hranjivih
elemenata ovim načinom ishrane se može brže i efikasnije delovati nego
đubrenjem preko zemljišta. Ovaj vid dopunske ishrane ima poseban značaj
kad se jagoda gaji na polietilenskoj foliji, jer je tada otežano
đubrenje preko zemljišta. Iako su efekti ovog načina ishrane očiti, kao i
laka primena, u praksi se kod nas nedovoljno koristi.
|
| |
| |
