1. Istarski dugi

Sorta sa područja Istre. Žbun je bujan, daje mnogo izdanaka. Redovno i obilno rađa svake godine.

Sazreva krajem avgusta. Plod je izdužen, ovalan, na jednom kraju sužen. Jezgro je ukusno i čvrsto, koje se daljom obradom lako odvaja.

Pogodan je i za industrijsku i za stonu upotrebu. Jedina mana ovog lešnika je malo teže odvajanje ploda iz omotača, što zahteva dodatni napor kod berbe i kod pripreme za prodaju.

2. Tonda Gentile Romana

Italijanska sorta, koja se najviše gaji u srednjoj Italiji. Sazreva u prvoj polovini septembra i dobro se prilagođava različitim uslovima sredine. Žbun je srednje bujan, a cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta.

Dobra sorta za oprašivanje je Ludolf. Plod je srednje krupnoće (2.7 grama), okruglog oblika, tamno braon boje i lako ispada iz omotača.

Jezgro je sitno (1.2 gr), okruglo, kvalitetno i dobrih organoleptičkih osobina. Pogodan je za konditorsku industriju.

3. Rimski

Ima vrlo bujno stablo i iako je grm, raste uspravno. Formira malo izdanaka i ne formira mnogo resa, obično su u grupi 2 do 3 zajedno.

Ženski cvetovi rano počinju cvetati, sazreva krajem avgusta. Plodovi su teški malo više od 3 grama, malo izduženi, dimenzija ploda je u proseku 20 x 20 x 32 mm. Zajedno su do 3 ploda u grozdu, a Rimski je odličan oprašivač za sortu Istarski dugi.

Omotač je ravan sa vrhom ploda, sastavljen od dva lista koji se završavaju oštro na ivici. Zreli plodovi ispadaju lako iz omotača. Dobrom agrotehnikom može lepo da donosi plodove, u očekivanom obimu.

4. Kosford

Ovo je sorta iz Engleske, koja nije jako bujna. Može da dostigne od 5 do 6 metara visine, a toliko i u obimu.

List je srednje veličine, često čak i sitan, obrnuto jajastog oblika. Plodovi su od 2 do 4 zajedno u grozdu. Dobri oprašivači su Halski džin i Crveni Lambert, dok Kosford dobro oprašuje sortu Rimski.

Omotač je u nivou ploda ili duži, a plod je duguljast sa prosečnim dimenzijama 24 x 17 x 15 mm. Sazreva kasno, početkom septembra.

5.Crveni Lambert

To je sorta iz grupe Lambertovih sorata. Stablo je srednje bujno, sa crvenim lišćem i čak deluje dekorativno.

U grozdu ima od 1 do 7 plodova. Omotač je duži od ploda. Plod je sitan, oko 1.30 grama, dimenzija 23 x 12 x 14 mm. Ljuska je srednje tvrda, lepog izgleda i sa prugama.

6.Halski džin

Ovo drvo lešnika može da bude visoko i do 6 m i otporno je na zimske temperature. Ima ovalne listove od 10 do 12 cm dužine i od 7 do 8 cm širine.

Plodovi su od 2 do 4 zajedno u grozdu. Ima puno resa, a plod konusno okrugao - u osnovi četvrtast, dužine od 2 do 2.5 cm i širine 2.25 cm. Masa ploda iznosi 3.5 grama u proseku.

Omotač je svetlosmeđ i sa tamnijim prstenovima. Jezgro je ukusno i potpuno ispunjava ljusku. Sazreva početkom septembra. Prilagođen je kontinentalnoj klimi, te je zato poznat kao sorta sa vrlo dobrom rodnošću i smatra se najboljom sortom za masovnu proizvodnju. Veoma je cenjena sorta u Nemačkoj.

7. Ludolf

Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano, a sazreva prilično kasno.

Samooplodna je sorta, ali ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. Plod je krupan i okruglasto - trbušastog oblika, težine od 2.9 do 3.2 grama.

Jezgro je prosečne veličine oko 1.5 grama. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Vrh omotača je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara, te plodovi sami ispadaju. Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za stonu potrošnju. Jedna je od najcenjenijih sorti u Nemačkoj i Češkoj.

8. ROJAL (SAD) Plod je veoma krupan, mase oko 4,2g. Okruglast, ima omotač duži od ploda. Ljuska je srednje debljine, prekrivena tamnim prugama. Randman jezgre 43,5%. Stablo je veoma bujno, srednje ranog cvetanja. Protandičan je. U račvici moze biti 2-3 ploda zajedno. Oprašuju ga Apolda, Kosford i Bolvijera. Cenjena zbog krupnoće kao stona sorta.

9.RODNI KUTARD (FRANCUSKA) Plod je krupan, okruglast, mase oko 3-4g. Omotač je duzi za trećinu od ploda, jezgra je ukusna, ljuska je nesto deblja, randman jezgra je 39-44%. Stablo je bujno, dobre rodnosti, rano cveta. Protandričan je oprašuju ga: Davijana, Negret, i španski dugi. Sazreva pozno