PONEDELJAK, 2017-06-26, 6:25 PM
Welcome, Guest
Main » 2011 » NOVEMBAR » 12 » PODIZANJE PLANTAŽA LEŠNIKA, tehnika sadnje
9:58 PM
PODIZANJE PLANTAŽA LEŠNIKA, tehnika sadnje


Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i kod drugih voćaka, jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima, naročito o klimi. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte.
Tako se za lješnjak smatra da kraće može podneti hladnoću u zimskom razdoblju -25 stepeni C, pa čak i do -30 stepeni C u kontinentalnom području prednost imaju dobro zaštićeni položaji blagog nagiba, gde zrak konstantno lagano struji. Cvatnja lešnjika sledi kasnije pri temperaturi ispod 9 stepeni C, dok je cvatnja ubrzana uz temperaturu iznad 9 stepeni C.
Najpovoljnije temperature u vreme oplodnje lješnjaka kreću se iznad 22 stepena C. Znači, krajem maja i početkom juna. Posle izvršenih priprema obavlja se sadnja. Poželjno je, ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju, da se sadnja obavi ujesen jer je procenat prijema veći, biljke ranije u prolece"krecu"i bolje se razviju u prvoj godini, a i izbegava se obavezno zalivanje nakon sadnje.
U proleće se vrši prekraćivanje sadnica na 20 - 30 cm visine.


RASPORED SORTI LEŠNIKA U PLANTAŽI

Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu, već prema odnosima oplodnje, moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima. Naime, uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova, naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno .Prema istraživanjima mnogih autora, sorte lešnika su autosterilne, čak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne između sebe.
O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i si.

RASTOJANJE STABALA U PLANTAŽI

Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti. Po ovoj osobini se grupišu u nekoliko grupa: kržljave (pije-montski, dugi španski); srednje bujne (barcelona, eugenija); bujne (negret, kosford); vrlo bujne (halski džin). Osim nasledne osnove, na bujnost utiče i bujnost podloge, kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta, padavine, primena agro­tehničkih i pomotehničkih mera, zaštita i dr.
Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se određuje hranljivi prostor za stabla u plantaži. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u plantaži. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem.
Razmak sadnje pri podizanju plantaže lešnika bi treba­lo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi.
To su: zemljište, bujnost sorti, osobine stabla (žbun ili stablašica), pa i konfiguracija zemljišta.
U stablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. Na nagnutim površinama rastojanje je manje.
Pri gajenjeu u obliku grma praktikuje se grm gajen od jedne sadnice ili grm oblikovan od 2,3 pa i 4 sadnice posađene na manjem razmaku jedna od druge. Grmoliki uzgojni oblik karakterističan je za Tursku, gde ima puno jeftine radne snage za berbu plodova. Analizom roda pojedinog uzgojnog oblika, dobijeni su podaci da je rod ploda lešnika na stablu po jednom hektaru bio 3,6 tona, u odnosu na grmoliki uzgojni oblik, pri rodu od 2,2 tone/ha.
U novije se vreme sve više uvodi u proizvodnju nova tehnologija koja predviđa maksimalno moguće mehanizovanje svih pomotehničkih i agrotehničkih zahvata, uključujući i mehanizovanu berbu.
Optimalan sklop za uzgojni oblik "vaza" je 4,5 do 5m razmak između redova, a u redu razmak između stabala 3 m, odnosno 666 do 740 stabala/ha. Visina stabla je oko 80 cm. Gustoća sklopa zavisi, kako je rečeno, od bujnosti sorte, podloge, uzgojnom obliku i plodnosti zemljišta.


TEHNIKA SADNJE

Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka. Međutim, postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira, on praktično ima kratak period mirovanja, a to znači daje neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u proleće. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Preduboko zasađena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znači da i kasnije prorodi od ostalih.
Views: 14998 | Added by: mojlesnik | Rating: 3.0/26
Total comments: 2
2  
Zainteresovan sam za sadnju lesnika,

1  
Zainteresiran sam za uzgoj lesnika. Zamolio bih sto vise informacija oko tehnologije podizanja do berbe ove kulture.

Name *:
Email *:
Code *: