SREDA, 2017-09-20, 2:04 PM
Welcome, Guest
[ NOVI TEKSTOVI · CLANOVI · PRAVILA NA FORUMU · PRETRAZI · RSS ]
Page 1 of 11
Forum » MOJ LESNIK » JABUKA » UOPSTENO O JABUCI (NEGA, SADNJA, SORTE, PODLOGA,DJUBRENJE, OREZIVANJE, BOLESTI)
UOPSTENO O JABUCI
mojlesnikDate: UTORAK, 2012-01-10, 3:21 PM | Message # 1
Generalissimo
GRUPA: Administrators
PORUKA: 61
Reputation: 0
Status: Offline
Jabuka

Za uzgoj jabuke je značajnije više vlažno nego suvo podneblje, mada se ona kao voćka prilagodila različitim geografskim i klimatskim uslovima. Ipak za jabuku su najbolja plodna, umereno vlažna i duboka zemljišta. Za uspešan rast ove voćke kao i za njenu produktivnos u rađanju važne su obilne padavine u zimskom periodu i dvoljna količina padavina u vegetaciji izuzev u periodu cvetanja kada postoje uslovi za zarazu čadjavom krastavošću i opsanost od mogucnosti slabe oplodnje.

Za jabuku su najbolja osunčana i promajna mesta, bez jakih, suvih i hladnih vetrova pogotovu u vreme cvetanja. Ako su voćke u nekoj zaseni obojenost plodova i kvalitet nece biti zadovoljavajući.

Jabuka teže podnosi jake letnje vrućine, dok je na zimske mrazeve u osnovi otporna. Osetljiva je na slane i pozno prolećne mrazeve u kretanju vegetacije. A posebno u periodu cvetanja sto moze značajno da utiče na rod. Ova osetljivost na pozne mrazeve je najizraženija kod sorti najranijeg perioda cvetanja. Neke sorte jabuke su osetljive i na rane jesenje mrazeve pri čemu moze doći do oštećenja vrhova lastara (Zlatni I Ružičasti delišes).

Koren jabuke moze biti generativnog porekla (iz semena).ili vegetativnog (iz adventivnog pupoljka).

Najveći deo korenove mase (oko 70%), nalazi se na dubini do 30 cm i razvija se u širinu obima krune, a kod starijih voćaka i prelazi širinu obima krune, tako da je u povoljnim uslovima nege stariji jabučnjak po celoj površini prožet žilama. Koren generativnog porekla znatno dublje prodire u zemlju od korena vegetativnog porekla.
Jabuka nepovoljno reaguje na višak azota u zemljištu, dok su joj potrebe za kalijumom izražene. Preporučuje se komleksno đubrivo koje se naziva jabukan sa sledećim odnosima hraniva: NPK 8: 4: 20.
Jabuka je u suštini samobesplodna voćka izuzev nekih sorti koje u veoma povoljnim uslovima i nege mogu dati plodove samooprašivanjem i to u ograničenim količinama.
Međusobno oprašivanje mnogome zavisi od klijavosti polena pri cvetanju, sto je klijavost polena slabija to je voćka lošiji oprašivac i obrnuto. Ako je jabuka diploidna moraju se obezbediti bar još jedna sorta oprašivač u blizini, dok se za triploidne sorte mora obezbediti prisustvo od najmanje dve sorte dobrih oprašivača.

Navešćemo nazive sorti koje su dobri oprašivači: Ajdared, Ružicasti i Zlatni delišes, Starkrimson, Džems griv. Mantet, Bdimka , Šumatovka, Šampanjska renata, Greni smit, Lepocvetka, Astrahan crveni i tako dalje. U nekim slučajevima sorta dobra oprašivač ne može oploditi sortu koja od nje vodi poreklo. Na primer: Sorta Džonagold je nastala ukrštanjem roditelja i to Zlatnog delišesa i Jomatana, tako da Zlatni delišes iako je dobar oprašivač ne može oprašiti sortu Džonagold jer su istog porekla.

Sorte jabuke loši oprašivači: kloz, Kolačara, Crvena i stndardna Boskovka, Džonagold, Timočanka, Starking, Mucu I td.

Najpoznatije štetočine jabuke su: jabukin smotavac, jabukin surlaš, jabukin cvetojed, jabukin moljac, smotavac pupoljka, staklokrilac, jabukina osa, kalifornijska štitasta vaš, lisne vaši, jabukina krvava vaš, pregljevi (grinje), voćne pipe, nematode, glodari ( zečevi, poljski miševi, voluharice) itd.

Najpoznatije bolesti jabuke: Čađava krastavost, pepelnica, plamenjača, kruške i jabuke, bakteriozni rak jabuke, viroze, mikroplazmoze, metličavost, gumasto drvo itd.
Bolesti skladištenja: jonatanove pege, gorke pege, plutaste pege, ožegotine , posmeđivanje pokožice, plare, brašnjivost, staklavost, gorka trulež, trulež semene kućice i td.
Podloge za jabuke mogu biti generativnog i vegetativnog porekla.
Generativne podloge se dobijaju iz semena šumskih divljih jabuka pri cemu treba imati u vidu da postoji veliki broj divljaka koje se razlikuju po bujnosti, rodnosti i otpornosti na bolesti pri čemu se mora voditi računa pri izboru divljih jabuka za generativne podloge. Pošto ove podloge daju bujna stabla sve ređe se koriste u praksi.
Vegetativne podloge su dobijene selekcionisanjem u voćarskim institutima u svetu i imaju otpornosti na bolesti, ujednačen rast, dugovečnost, otpornost na sušu i mraz, dobar afinitet ( srastanje) pri kalemljenju i željenu bujnost.
Vegetativne podloge za jabuku se dele po bujnosti na: slabobujne, srednje bujne, bujne i vrlo bujne.
Najpoznatije podloge i najviše raširene kod nas i u svetu su:
-Ist maling, označene slovom M i arapskim brojem I
-Maling merton, označene slovima MM I arapskim brojevima od 101 do 115
Slabobujne podloge: M 9, M 26, M 27.
Srednje bujne podloge: M 2, M 4, M 7, MM 104 i MM 106
Bujne podloge: M 11, MM 109, MM 111 i sejanac divlje jabuke.
Veoma bujne podloge: M 16 i M 25.

Za podizanje savremenih plantažnih zasada kod nas najviše se preporučuju podloge:M 9, M 26 i MM 106. Podloge M 9 i M 26 su podloge za gustu sadnju bez koje nema intenzivne proizvodnje. Na žalost ove dve podloge se slabo ukorenjavaju, pa je neophodno obezbediti im naslon u toku čitavog života što poskupljuje proizvodnju. U zadnje vreme se pokušava kalemljenjem preko posrednika da reši ovaj problem. Na srednje bujnu ili bujnu podlogu koja ima razvijen koren kao posrednik se kalemi slabobujna podloga, a na nju željena plemenita sorta. Mala su iskustva u ovakvom rešavanju problema ukorenjavanja, pa se nalaže opreznos u njegovom korišćenju.
Orjentaciona rastojanja pri zasnivanju zasada bezvirusnim kalemovima jabuke u zavisnosti od uzgojnog oblika i bujnosti sorti i podloga:

____Oblik_krune______Bujnost sotre_____Podloga_____Razmak__

Poboljš. Piramida…………bujna…………....sejanac.div…….7 X 6m
Poboljš.piramida…………slabo bujna………sejanac.div…….5,5 X 4,5m
Kosa palmela…………….bujna………….....sejanac.div…….5,5 X 4,5m
Kosa palmeta…………….slabo bujna……….sejanac.div……4,5 X 3,5m
Vretenasti žbun…………...bujna……………..M 9………......4,0 X 1,8m
Vretenasti žbun…………...slabo bujna…….…M 9…..…........4,0 X 1,2m
Vitko vreteno……………..bujna…….……….M 9………......3,8 X 1,6m
Vitko vreteno……………..slabo bujna……….M 9………......3,8 X 1,1m
Vretenasti žbun……………bujna……………..M 26………....4,0 X 2,1m
Vretenasti žbun…………....slabo bujna……….M 26……....…4,0 X 1,6m
Vitko vreteno……………...bujna……………..M 26………....3,8 X 1,8m
Vitko vreteno……………...slabo bujna……….M 26………....3,8 X 1,4m
Pilar…………………….....slabo bujna……….M 26……........3,0 X 1,0m

U koloni "Razmak " prvi broj označava rastojanje između redova, a drugi rastojanje između kalemova u redu.
 
Forum » MOJ LESNIK » JABUKA » UOPSTENO O JABUCI (NEGA, SADNJA, SORTE, PODLOGA,DJUBRENJE, OREZIVANJE, BOLESTI)
Page 1 of 11
Search: