UTORAK, 2017-11-21, 7:36 AM
Welcome, Guest
[ NOVI TEKSTOVI · CLANOVI · PRAVILA NA FORUMU · PRETRAZI · RSS ]
Page 1 of 11
Forum » MOJ LESNIK » ARONIJA » NEGA I GAJENJE ARONIJE
NEGA I GAJENJE ARONIJE
mojlesnikDate: UTORAK, 2012-01-10, 3:58 PM | Message # 1
Generalissimo
GRUPA: Administrators
PORUKA: 61
Reputation: 0
Status: Offline
Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva „krasnoplodnaja rjabina“, u Ukrajini „gorobina zvičajna“. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će kalemljena sadnica imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, „čipovanjem“, engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet, a podloga ne utiče na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove, sintetičke sorte – „sorbaronije“, Likerna i Desertna Mičurina, još 1905. Međutim, nisu se proširile u praksi.

Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. I ovaj žbun se može oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju, neke na visini od 50 do 70 cm, druge blizu zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se „pokositi“ blizu površine i na taj način obaviti „podmlađivanje“. Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu. Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra, do dubine od 160 cm. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla; 44%, a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m, na dubini do 130 cm. Pri tome, žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%, od 1-3 mm 3-4% i svega 1-2% debljih od 3 mm. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema, jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila, dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova, pepelišta, saniranih deponija i jalovišta. Uspeva i na zabarenim zemljištima, na kojima rastu vrbe, trska i ševar. U ovom slučaju imamo permanentno navodnjavanje! Aronja pruža šansu čoveku da na efikasan način iskoristi terene koji su preko zime i ranog proleća zabareni.
 
Forum » MOJ LESNIK » ARONIJA » NEGA I GAJENJE ARONIJE
Page 1 of 11
Search: